1. uređaja za upravljanje 2. uređaja za zaustavljanje 3. uređaja za osvetljavanje puta, za davanje svetlosnih znakova i za označavanje vozila 4. uređaja koji omogućavaju normalnu vidljivost 5. uređaja za davanje zvučnih znakova 6. uređaja za kontrolu i davanje znakova 7. uređaja za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova 8. uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila 9. uređaja za kretanje vozila unazad 10. uređaja za oslanjanje 11. uređaja za kretanje i osovina 12. elektrouređaja i instalacija 13. pogonskog uređaja 14. uređaja za prenos snage 15. ostalih uređaja i delova vozila 16. opreme vozila
Ukoliko je pri pregledu vozilo okarakterisano kao ispravno stranci se izdaje overen i popunjen registracioni list.
Koncept osiguranja doživeo je procvat tokom industrijske ere, ali početci osiguranja datiraju od pre 6000 godina.
Prvi elementi osiguranja se sreću kod Kineza prilikom rečnog transporta robe, a u Vavilonu se u slučaju gubitka broda vlasniku nadoknađivala šteta.
Prvi pismeni tragovi o osiguranju se nalaze još u Hamurabijevom zakoniku.
U Grčkoj su postojala udruženja koja su na osnovu priloga svojih članova pomagala nemoćne, bolesne i porodice umrlih, a u Rimu su verske organizacije pružale pomoć onima kojima je bila potrebna.
Preteča osiguranja u srednjem veku su bila udruženja trgovaca i zanatlija, jer su svojim članovima obezbeđivale naknadu štete za neke vrste rizika. Prvu sačuvanu polisu iz 1182. godine koja je sadržala elemente pomorskog osiguranja nalazimo u Lambardiji. U periodu od 12. – 15. veka je sačuvano više od 400 polisa.
Prvi zakoni iz oblasti osiguranja donose se u Barseloni 1435. godine i Firenci 1522. godine.
Osigurivači kao profesionalna delatnost se javljaju u 17. i 18. veku.
Prva osiguravajuća kompanija je Lojd iz Engleske. Naziv Lojd potiče od Edvarda Lojda, vlasnika kafane u kojoj su se okupljali brodari koji su uz određenu nagradu nadoknađivali štete koje bi se mogle desiti na moru.
Krajem 19. veka usled katastrofalnog požara u Londonu nastaje osiguranje od požara.
Razvoj osiguranja kroz istoriju je bio postepen.
Osiguranje slično nama poznatom se pojavilo tek u drugoj polovini 19. veka i od tada nastavlja svoj razvojni put.
Više o pojmu i istoriji osiguranja pročitajte na sajtu: www.ams.co.rs
Kolektivno osiguranje zaposlenih mogu ugovoriti pravna lica za svoje zaposlene kako bi ublažili posledice nesrećnog slučaja. Ovim osiguranjem se obezbeđuje zaštita zaposlenih od posledica povreda dobijenih na radnom mestu, a postoje mogućnosti i osiguranja radnika i van radnog mesta i radnog vremena.
Kolektivno zdravstveno osiguranje se može zaključiti za: zaposlene na određeno ili neodređeno vreme, lica angažovana za privremene i povremene poslove, članove porodica radnika (samo kod pojedinih osiguravajućih kuća).
Osiguranje od nesrećnog slučaja ili kolektivno zdravstveno osiguranje zaposlenih pokriva:
smrt usled nezgode (nesrećnog slučaja),
trajni invaliditet ili gubitak radne sposobnosti,
privremena sprečenost za rad ( za koju se dobija dnevna nadoknada),
troškovi lečenja i/ili bolnički dani koje ne pokriva obavezno zdravstveno osiguranje.
Šta se smatra nesrećnim slučajem:
Najvažnije je da osigurano lice nije namerno izazvalo nezgodu, tj. da se nesreća desila slučajno. Nesrećni slučaj može biti, sudar, ujed životinje, ubod, pad, prelom, klizanje, ili slično… Po definiciji osiguravanjućih kuća to je:iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj, koji za posledicu ima njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narušavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć.
Korisnik osiguranja u slučaju nezgode ima pravo na:
Ako je usled nezgode nastupila smrt osiguranika – osiguranu sumu za slučaj smrti,
Ako je zbog nezgode došlo do invaliditeta – procenat od osigurane sume u odnosu na procenat invaliditeta,
Naknadu troškova lečenja koji ne padaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, a nastali su kao posledica nezgode,
Ako nezgoda ima za posledicu osiguranikovu prolaznu nesposobnost za rad – ugovoreni iznos dnevne naknade.
Veće sume znače i veću cenu osiguranja.
Premija osiguranja zavisi od:
Ugovorene sume osiguranja
razreda opasnosti ( u zavisnosti od zanimanja ili delatnosti osiguranika)
Tehnički pregledi su postali strožiji, a vlasnici tehničkih pregleda i zaposleni se moraju pridržavati strogih pravila, jer rizikuju velike novčane kazne ili čak zatvaranje firme. Sva vozila koja dolaze na tehnički pregled se slikaju iz više uglova, a te fotografije se čuvaju u posebnim folderima.
Problem sa kategorizacijom
Problem mogu imati vlasnici mopeda koji nemaju svu dokumentaciju, ili im je maksimalna brzina veća od 45 km/h.
Po zakonskoj definiciji moped je: „motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon“
Ako u dokumentaciji piše da je maksimalna brzina 48 km/h, moraće da se registruje kao motocikl, što znači da je za njegovu vožnju neophodna najmanje A1 kategorija. Ta 3 km/h razlike u praksi ne znače ništa, ali zakon je jasno napravio podelu.
Ukoliko vlasnik vozila nema dokumentaciju o tehničkim karakteristikama, a siguran je da maksimalna brzina nije veća od 45 km/h, može na određenim tehničkim pregledima da obavi testiranje i dobije potvrdu.
Nosač tablice
Ukoliko je motocikl izašao iz fabrike sa blatobranom koji mu služi kao nosač tablice, motocikl ne može da dođe na tehnički pregled sa tablicama postavljenim na neko drugo mesto ili bez blatobrana. Obratite pažnju i na osvetljenje tablica.
Dodatna oprema
Svi motocikli ili skuteri na tehnički pregled moraju doći u originalnom fabričkom tj. u stanju kakvom su izašli iz fabrike. Prerade nisu dozvoljene. To su najčešće vizir, dodatni farovi, često se dodaju i koferi… Sva ova oprema se mora skinuti sa motocikla pre tehničkog pregleda, osima ako vlasnik ne poseduje odgovarajuće ateste i homologaciju.
Verujemo da nećete imati probleme prilikom obavljanja tehničkog pregleda, ako prilikom registracije motocikla obratite pažnju na stavke koje smo naveli u tekstu.
Štete prouzrokovane krađom zaliha, uništenjem, oštećenjem, mogu biti umanjene ili nadoknađene (u finansijskom smislu) osiguranjem zaliha u hladnjačama.
Ako se bavite hlađenjem ili čuvanjem zaliha robe u hladnjačama imate mogućnost da osigurate vaš posao.
Osiguranje se odnosi na zalihe robe za prodaju ili preradu koje zahtevaju uskladištenje na niskim ili kontrolisanim termperaturama, a smeštene su u hladnjačama preduzeća.
Osnovni rizici koji mogu biti pokriveni su:
osiguranje od požara i udara groma,
eksplozije,
oluje,
grada,
udara sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne mašine u osigurani građevinski objekat,
pada letilice,
manifestacija ili demonstracija,
provalne krađe,
nepredviđenog oštećenja uređaja ili nestanka električne energije, koje može da prouzrokuje promenu režima hlađenja, potpuni prestanak hlađenja, štetno delovanje sredstava za hlađenje na uskladištene predmete osiguranja, onemogućavanja održavanja potrebne temperature u hladnjači.
Ukoliko želite potpunu zaštitu postoje mogućnosti dodatnog osiguranja u slučaju poplava, bujica, odrona zemljišta i slično…
U slučaju da udarite životinju na putu oni koji imaju kasko osiguranje nemaju mnogo razloga za brigu, jer su ovakve situacije pokrivene polisom. Sve što treba a uradite je da obezbedite dokaze da je do nesreće došlo. Najsigurniji je svakako policijski zapisnik. Svi ostali detelji su vam navedeni u polisi osiguranja.
Ako životinju udarite na auto-putu onda odgovornost za nastalu štetu moraju da preuzmu putari koji održavaju deonicu puta na kojoj je do nesreće došlo. Duž auto-puta postoji zaštitna ograda koja sprečava životinje da izađu na put jer je njima kretanje ovim putem zabranjeno.Da bi dokazali da je neka životinja ušla na auto-put moraćete da nađete rupu na ogradi kroz koju je prošla.
U slučaju da životinju udarite na nekom drugom putu onda odgovornost za to mora preuzeti vlasnik životinje jer je on dužan da se postara da životinja ne izađe na put. Ako je životinja divlja za njih su najčešće zaduženi ljudi iz lokalnih lovišta koji moraju da vode računa o tome da životinje ne zalutaju na kolovoz.
Ukoliko udarite neku životinju koja nema vlasnika, najčešće su to psi lutalice, onda se obratite komunalnim službama jer su one odgovorne za uklanjanje životinja sa ulica. U toj situaciji za nadoknadu štete je odgovorna opština ili grad, tj. lokalna samouprava. Odgovornost komunalnih službi se odnosi samo na pse i mačke lutalice.
Budite oprezni da ne dođete u situaciju da vi nekom plaćate ako udarite životinju. Naime, ukoliko na putu postoji znak “Divljač na putu” vi ste dužni da smanjite brzinu kretanja i da vodite računa da ne udarite neku životinju, jer ako ta životinja ima vlasnika on može od vas zahtevati da mu nadoknadite štetu za ubijenu životinju.
Ne zaboravite da, ukoliko se nađete u nekoj od ovakvih situaciji, obavezno obezbedite dokaze za sve što se dogodilo. Najsigurniji dokaz jeste policijski zapisik. Pored toga, slikajte sami mesto udara i oštećenje na vašem automobilu a nije na odmet i uzeti izjave od eventualnih svedoka.
Bonus-malus sistem primenjuje se na premiju osiguranja od autoodgovornosti, što znači da se premija osiguranja za određeno vozilo utvrđuje primenom odgovarajućeg premijskog stepena u zavisnosti od toga da li je osiguranik imao prijavljenu štetu za koju je on odgovoran.
Suština bonus-malus sistema je da ukoliko osiguranik nije imao prijavljene štete prouzrokovane njegovom odgovornošću u toku jednogodišnjeg perioda osiguranja od autoodgovornosti, odobrava mu se jedan premijski stepen niže od premijskog stepena po prethodnoj polisi, a najviše do prvog premijskog stepena (najviši bonus).
Ukoliko je kod osiguranika bilo prijavljenih šteta pričinjenih trećem licu u toku jednogodišnjeg perioda osiguranja od autoodgovornosti, dolazi do povećanja premije i osiguraniku se obračunava doplata na premiju- malus, pri čemu se premijski stepen kod svake štete pomera za minimum tri mesta od premijskog stepena na prethodnoj polisi, a najviše do dvanaestog stepena.
Pravo na premiju odgovarajućeg premijskog stepena bonus-malus sistema odnosi samo na vlasnika vozila. Ukoliko osiguranik promeni vozilo, on ne gubi stečeno pravo na bonus ili malus jer se sistem vezuje za vlasnika a ne za motorno vozilo.
Prema navedenim propisima, obaveznu opremu putničkih vozila čine:
– rezervni točak (pneumatik na rezervnom točku mora biti istih dimenzija i nosivosti kao pneumatici koji se koriste na vozilu ili biti homologovan kao privremeni rezervni točak prema jednoobraznim tehničkim uslovima; rezervni točak ne moraju da imaju vozila čiji su pneumatici ili naplaci opremljeni nekim sigurnosnim sistemom za sigurnu vožnju s izduvanim pneumatikom ili ako vozilo poseduje odgovarajuće sredstvo za privremeno osposobljavanje izduvanog pneumatika – npr. sprej, pena u boci pod pritiskom, komplet za brzu popravku pneumatika i sl.); – najmanje jedan prenosni aparat za gašenje početnih požara, ukoliko se vozilom obavlja javni prevoz putnika; – sigurnosni trougao koji odgovara jednoobraznim tehničkim uslovima; – oprema za pružanje prve pomoći – komplet prve pomoći veličine “B” – koja odgovara standardu SRPSZ.B2.001 (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2010); – svetloodbojni prsluk koji mora odgovarati standardu SRPS EN 471:2010 (“Sl. glasnik RS”, br. 3/2011); – uže ili poluga za vuču – u putničkim automobilima proizvedenim, odnosno prvi put registrovanim nakon 1. januara 1984. godine.
Obaveznu zimsku opremu putničkih vozila čine:
– pneumatici (gume) za zimsku upotrebu (npr. M+S, Snow Winter i dr) na svim točkovima; – lanci, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka.
Dubina gazećeg sloja na pneumaticima za zimsku upotrebu, kada se koriste kao zimska oprema, ne sme biti manja od 4 mm.
U periodu od 1. novembra do 1. aprila vozila moraju da budu opremljena navedenom zimskom opremom (i da je, naravno, koriste) ako se zbog vremenskih uslova na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica, a van tog perioda vozila mogu (ali ne moraju) da budu opremljena tom opremom. Izuzetak od ovog pravila učinjen je kada su u pitanju lanci za sneg, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije. U naselju, naime, vozila ne moraju da budu opremljena lancima, odnosno drugim uređajima za povećanje trakcije.
Lanci, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije mogu da se postave na točkove na delu puta koji nije označen znakom “lanci za sneg” samo kad je kolovoz prekriven snegom.
U čemu je značaj i koje su specifičnosti ovog osiguranja?
Poznato je da je lekarima dobrobit pacijenata na prvom mestu i da oni svoju energiju i znanja koriste da izleče pacijente i da im pomognu. Međutim, ponekad u tome ne uspevaju. Imajući u vidu složenost i zahtevnost lekarskog poziva i činjenicu da se shodno aktuelnom uklapanju u globalni način razmišljanja i poslovanja neminovno povećava svest o odgovornosti, a naročito da ispravnost lekarskog postupanja sve češće ocenjuje sud, Kompanija „Dunav osiguranje“ nudi novi, na domaćem tržištu jedinstven, proizvod koji odgovara savremenim standardima osiguranja odgovornosti – osiguranje profesionalne odgovornosti lekara.
Ko može ugovoriti ovo osiguranje?
Osiguranje profesionalne odgovornosti mogu ugovoriti zdravstvene ustanove za sve svoje zaposlene lekare i ostalo medicinsko osoblje, odnosno lekari kao pojedinci.
Šta se osigurava?
Osiguranje profesionalne odgovornosti lekara pokriva zakonsku građansku odgovornost osiguranika za štete nastale usled smrti, povrede tela ili zdravlja, trećih lica koje su prouzrokovane lekarskom greškom.
Koji su rizici pokriveni?
Pokriven je budući, neizvesni i od volje osiguranika nezavisni štetni događaj koji je nastao kao rezultat lekarske greške, odnosno nesavesnog ili nestručnog postupka ili propusta lekara ili ostalog medicinskog osoblja učinjenog protivno aktuelnim propisima i standardima medicinske struke, koji za direktnu posledicu ima nepovoljan ishod lečenja i na osnovu kog bi treće lice moglo da zahteva naknadu štete.
Na koju vrednost se zaključuje osiguranje?
Osiguranje se zaključuje na sumu osiguranja koja predstavlja gornju granicu za naknadu štete po jednom štetnom događaju. Osim sume osiguranja po štetnom događaju, postoji i pojam agregatne sume osiguranja koja predstavlja ukupnu obavezu osiguravača za ceo period osiguranja i predmet je ugovaranja. Odabir adekvatne sume osiguranja je vrlo važan, jer predstavlja ujedno iznos do kog po pretpostavci mogu da idu odštetni zahtevi trećih lica.
Od čega zavisi visina premije osiguranja?
Visina premije osiguranja zavisi od izbora limita pokrića, tj. sume osiguranja kako po štetnom događaju, tako i agregatne, zatim izvora opasnosti i ukupnog prihoda.
Šta se obezbeđuje ovim osiguranjem?
Ukoliko se protiv osiguranika podnese zahtev za naknadu štete od strane trećeg lica, Kompanija „Dunav osiguranje“ kao osiguravač, zajedno sa njim:
preduzima odbranu od neosnovanih i preteranih zahteva za naknadu štete,
udovoljava osnovanim zahtevima za naknadu štete i
naknađuje troškove sudskog postupka.
Kakve pogodnosti možete da očekujete?
U zavisnosti od nivoa sanitarne i tehničke opremljenosti, ugovorenog učešća u šteti, kao i u zavisnosti od odnosa premije i šteta po ovoj vrsti osiguranja, moguće je ostvariti određene bonuse i popuste na premiju osiguranja.
Međunarodna vozačka dozvola (MVD) je obavezan dokument za izlazak iz zemlje motornim vozilom.
Važnost ovog dokumenta od trenutka izdavanja je 3 godine.
Ovaj dokument se može izdati samo osobama sa vozačkom dozvolom izdatoj u našoj zemlji.
MVD je štampana na srpskom, francuskom, engleskom, španskom, ruskom i nemačkom jeziku.
Za dobijanje ovog dokumenta (uz prisustvo korisnika) potrebno je :
1. Zahtev za dobijanje međunarodne vozačke dozvole. 2. Vozačka dozvola izdata u R. Srbiji – nacionalna (na uvid) 3. Fotokopija nacionalne vozačke dozvole (prednja i zadnja strana) 4. 2 fotografije 3,5 x 4,5 cm 5. Lična karta i pasoš (na uvid) 6. Uverenje teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova o izrečenim ili izvršenim važećim zaštitnim merama, odnosno merama bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. 7. Dokaz o uplati republičke administrativne takse u iznosu od 850,00 dinara 8. Cena: 2000,00 Din.
Međunarodna vozačka dozvola je potrebna u sledećim zemljama: Belgija, Danska, Italija, Lihtenštajn, Monako, Norveška, Nemačka, Francuska, Holandija, Rusija, Švajcarska, Švedska i Španija.
Međunarodna vozačka dozvola nije potrebna za sledeće zemlje: Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka, Grčka, Hrvatska, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.
Dodatne informacije
Međunarodnu vozačku dozvolu ovlašćeno lice u auto moto klubu ili društvu ne može izdati ako je u nacionalnoj vozačkoj dozvoli uneta zabrana na neku od kategorija. Odnosno, međunarodna vozačka dozvola se može izdati samo sa kategorijama na kojima nije uneta zabrana upravljanja.
U međunarodnoj vozačkoj dozvoli se naknadno ne mogu unositi bilo kakve izmene. Ovo se posebno odnosi na slučajeve kada korisnik međunarodne vozačke dozvole posle izdavanja stekne pored postojeće još neku kategoriju za upravljanje vozilom. U takvim slučajevima se izdaje nova međunarodna vozačka dozvola i nikako se ne ispravlja postojeća.
U slučaju ako nacionalna vozačka dozvola ističe pre ovog roka važnost međunarodne vozačke dozvole biće do isteka nacionalne vozačke dozvole.
Naknadno upisivanje nove kategorije – U slučaju kada vlasnik međunarodne vozačke dozvole položi ispit za novu kategoriju, ista se unosi u već prethodno izdatu MVD, tako što se u rubriku predviđenu za tu kategoriju, unese datum polaganja vozačkog ispita, pečat i potpis izdavaoca MVD. Vlasnik MVD popunjava novi obrazac, koji se odlaže u arhivu zajedno sa prvobitno popunjenim obrascem, a informacijama o novoj kategoriji upisuje se i u registar izdatih MVD, odnosno u rubriku već izdate MVD. Zbog centralne evidencije podataka, unos nove kategorije u MVD mora da izvrši isti izdavalac, odnosno onaj auto-moto klub koji je prvobitno izdao ovaj dokument. Pri tome se ne naplaćuje nikakva dodatna nadoknada za naknadni upis kategorije. Za MVD koje se koriste u Rusiji, neophodno je da se overi predmetna kategorija na svim listovima u MVD.
Zabrane – Ukoliko postoji zabrana vožnje za određenu kategoriju, u napomenu se unosi tekst u kome se precizira trajanje zabrane, i za tu kategoriju MVD se izdaje tek po isteku zabrane.
Međunarodna vozačka dozvola može da se izda na osnovu važeće lične karte ili važećeg pasoša.
Strani Državljani – Međunarodna vozačka dozvola se izdaje stranim državljanima koji poseduju važeću vozačku dozvolu i imaju dokaz o boravku ili prebivalištu u Republici Srbiji.
Potpis nosioca MVD ili otisak palca stavlja se ispod fotografije, a na stranicu “Le tutulaire est dechu du droit de conduire sur le territoire” ne unose se nikakvi podaci jer ove rubrike služe saobraćajnim organima u inostranstvu u slučaju prekršaja nosioca MVD koji za sobom povlači lišavanje prava važnosti na teritoriji dotične zemlje.
