Međunarodna vozačka dozvola (MVD) je obavezan dokument za izlazak iz zemlje motornim vozilom.
Važnost ovog dokumenta od trenutka izdavanja je 3 godine.
Ovaj dokument se može izdati samo osobama sa vozačkom dozvolom izdatoj u našoj zemlji.
MVD je štampana na srpskom, francuskom, engleskom, španskom, ruskom i nemačkom jeziku.
Za dobijanje ovog dokumenta (uz prisustvo korisnika) potrebno je :
1. Zahtev za dobijanje međunarodne vozačke dozvole. 2. Vozačka dozvola izdata u R. Srbiji – nacionalna (na uvid) 3. Fotokopija nacionalne vozačke dozvole (prednja i zadnja strana) 4. 2 fotografije 3,5 x 4,5 cm 5. Lična karta i pasoš (na uvid) 6. Uverenje teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova o izrečenim ili izvršenim važećim zaštitnim merama, odnosno merama bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. 7. Dokaz o uplati republičke administrativne takse u iznosu od 850,00 dinara 8. Cena: 2000,00 Din.
Međunarodna vozačka dozvola je potrebna u sledećim zemljama: Belgija, Danska, Italija, Lihtenštajn, Monako, Norveška, Nemačka, Francuska, Holandija, Rusija, Švajcarska, Švedska i Španija.
Međunarodna vozačka dozvola nije potrebna za sledeće zemlje: Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka, Grčka, Hrvatska, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.
Dodatne informacije
Međunarodnu vozačku dozvolu ovlašćeno lice u auto moto klubu ili društvu ne može izdati ako je u nacionalnoj vozačkoj dozvoli uneta zabrana na neku od kategorija. Odnosno, međunarodna vozačka dozvola se može izdati samo sa kategorijama na kojima nije uneta zabrana upravljanja.
U međunarodnoj vozačkoj dozvoli se naknadno ne mogu unositi bilo kakve izmene. Ovo se posebno odnosi na slučajeve kada korisnik međunarodne vozačke dozvole posle izdavanja stekne pored postojeće još neku kategoriju za upravljanje vozilom. U takvim slučajevima se izdaje nova međunarodna vozačka dozvola i nikako se ne ispravlja postojeća.
U slučaju ako nacionalna vozačka dozvola ističe pre ovog roka važnost međunarodne vozačke dozvole biće do isteka nacionalne vozačke dozvole.
Naknadno upisivanje nove kategorije – U slučaju kada vlasnik međunarodne vozačke dozvole položi ispit za novu kategoriju, ista se unosi u već prethodno izdatu MVD, tako što se u rubriku predviđenu za tu kategoriju, unese datum polaganja vozačkog ispita, pečat i potpis izdavaoca MVD. Vlasnik MVD popunjava novi obrazac, koji se odlaže u arhivu zajedno sa prvobitno popunjenim obrascem, a informacijama o novoj kategoriji upisuje se i u registar izdatih MVD, odnosno u rubriku već izdate MVD. Zbog centralne evidencije podataka, unos nove kategorije u MVD mora da izvrši isti izdavalac, odnosno onaj auto-moto klub koji je prvobitno izdao ovaj dokument. Pri tome se ne naplaćuje nikakva dodatna nadoknada za naknadni upis kategorije. Za MVD koje se koriste u Rusiji, neophodno je da se overi predmetna kategorija na svim listovima u MVD.
Zabrane – Ukoliko postoji zabrana vožnje za određenu kategoriju, u napomenu se unosi tekst u kome se precizira trajanje zabrane, i za tu kategoriju MVD se izdaje tek po isteku zabrane.
Međunarodna vozačka dozvola može da se izda na osnovu važeće lične karte ili važećeg pasoša.
Strani Državljani – Međunarodna vozačka dozvola se izdaje stranim državljanima koji poseduju važeću vozačku dozvolu i imaju dokaz o boravku ili prebivalištu u Republici Srbiji.
Potpis nosioca MVD ili otisak palca stavlja se ispod fotografije, a na stranicu “Le tutulaire est dechu du droit de conduire sur le territoire” ne unose se nikakvi podaci jer ove rubrike služe saobraćajnim organima u inostranstvu u slučaju prekršaja nosioca MVD koji za sobom povlači lišavanje prava važnosti na teritoriji dotične zemlje.
Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policija Boban Milinković izjavio je da su u prethodnoj godini, vozači sa povećanim nivoom alkohola u krvi izazvali gotovo 11% nezgoda, pri čemu je to učešće u nezgodama sa nastradalima iznosilo oko 14%. Procenat onih koji voze pod dejstvom alkohola raste u julu i avgustu, zbog sezone godišnjih odmora i niza manifestacija čiji posetioci konzumiraju alkohol.
„Da bismo smanjili broj nastradalih u saobraćajnim nezgodama, moramo da radimo, pre svega, na promeni ponašanja svih učesnika u saobraćaju i kroz planske kampanje. Ispravna i bezbedna vozila su veoma bitna i zato Uprava saobraćajne policije pokušava da uvede red i u ovoj oblasti, a za to nam je svakako potrebna podrška Udruženja osiguravača da svi zajedno utičemo na svest ljudi. I dodatno, bolja infrastruktura doprinosi manjem stradanju“, izjavio je Nebojša Arsov, načelnik Uprave saobraćajne policije.
Osim zatvorske kazne i drugih sankcija predviđenih zakonom, priča o zastrašujućim posledicama vožnje pod dejstvom alkohola se tu ne završava. Vozač koji pijan izazove saobraćajnu nezgodu, gubi prava iz osiguranja, odnosno postaje regresni dužnik prema osiguravajućem društvu koje je isplatilo štetu.
„U situaciji u kojoj vozač pijan izazove saobraćajnu nezgodu, on će u krajnjoj instanci, isplatiti kompletnu materijalnu i nematerijalnu štetu koju je pričinio. Ti iznosi mogu da budu višemilionski, a isplata može da traje i po nekoliko godina, čak i duže i ne mogu se izbeći. Ukoliko učesnik u saobraćaju pijan izazove nezgodu u kojoj pogine jedno lice, naknada štete po osnovu duševnih bolova za smrt bliskog lica može da iznosi i do 100.000 evra. Na tu naknadu pravo imaju svi članovi porodice. U slučaju da onaj ko je izazvao nezgodu ode u zatvor, štetu će platiti njegova porodica ili će biti isplaćena iz njegove imovine ili tek kada izađe iz zatvora, ali sa kamatom koja značajno podiže ukupnu sumu. Osim porodice oštećenog, pijani vozač ugrožava i dovodi do ivice egzistencije i svoju porodicu”, naglašava Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.
I u nezgodama u kojima povređene osobe dožive teške telesne povrede (sa umanjenim životnim i radnim sposobnostima), iznos naknade štete je višemilionski, veoma često i značajno veći od nezgode sa poginulima, jer se plaća i izgubljena zarada, a šteta koja nastaje zbog toga može da dostigne iznos od više stotina hiljada evra, upozorio je Jovanović.
Maksimalni iznos po jednoj saobraćajnoj nezgodi za štete na stvarima trenutno iznose 200.000 evra i million evra za štetu na licima. Predlogom novog zakona predviđen je novi iznos limita i to 500.000 evra za štetu na stvarima i 2.500.000 evra za štetu na licima. Približavanjem EU bićemo u obavezi da usvajamo njene pravne tekovine i postavimo limite na pet miliona evra za štetu na licima i milion za štetu na stvarima.
Intervju sa Duškom Jovanović generalnim sekretarom Udruženja osiguravača Srbije
Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije
Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. O značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja
Godinu za nama obeležili su kontinuitet pozitivnih rezultata i stabilnost. Srbija nastavlja sa napretkom u mnogim oblastima ekonomije. Stvoreno je stabilno makroekonomsko okruženje, od kojeg zavisi dalji rast, uspostavljena finansijska i fiskalna stabilnost, smanjuje se stopa nezaposlenosti. Ekonomija je rastuća sa niskom inflacijom i visokim prilivom stranih direktnih investicija, koje su premašile nivo iz 2018. godine. Državna blagajna je u suficitu, što je omogućilo povećanje plata u javnom sektoru. Sve to se pozitivno odražava i na sektor osiguranja koji je očuvao stabilnost i likvidnost i zadržao pozitivan trend razvoja”, ocenju je u intervjuu za magazin Svet osiguranja, Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije šta je obeležilo prethodnu godinu.
Bruto premija raste iz godine u godinu i približavamo se, kako ističe, iznosu od milijardu evra, dok su tehničke rezerve, koje garantuju stabilnost i sigurnost u isplati šteta, na nivou od 1,7 milijardi evra.
“Čekaju se zvanični podaci za 2019, ali možemo da kažemo da je u prethodnoj godini zaključeno 6,7 miliona polisa, rešeno oko 790.000 odštetnih zahteva i isplaćeno oko 385 miliona evra klijentima. Tržište je u 2018. godini poraslo za 7,5 procenata. Nažalost, sektor još ne zauzima mesto koje mu pripada niti je na nivou kojim bismo bili zadovoljni, s obzirom na ogroman značaj koji ima ili treba da ima za privredu jedne države. Kada kažemo “milijarda evra bruto premije” to nekome deluje mnogo, ali je u Sloveniji ta stavka premašila dve milijarde, tako da treba još dosta da radimo, mi iz industrije i država, da unapredimo sektor”, kaže Jovanović.
Da li je ekonomska situacija dovoljno stimulativna za napredovanje sektora osiguranja?
Ovde bih pre svega potencirao međusobnu vezu opšte ekonomske situacije i sektora osiguranja, što je kod nas uglavnom zanemareno. Sa jedne strane, činjenica je da industrija osiguranja zavisi od ukupne ekonomske situacije. Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. Tako može da deluje i kao stabilizator tržišta u vreme krize, jer baš u vreme krize postoji povećana potreba građana i privrede da osiguraju ono što im je najvažnije – zdravlje ili imovinu. Ali, o značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja. Kod nas se i dalje osigurava samo ono što se mora, dok se o ostalim polisama razmišlja uglavnom onda kada se nezgoda dogodi, uz najčešće opravdanje da je osiguranje skupo i da se nema para za polisu ili da je to nepotreban trošak. Međutim, kriza je i kod drugih, ima i država članica EU čiji građani nemaju bolji standard od naših, ali imaju kulturu i naviku osiguravanja, pa je i njihovo tržište razvijenije od našeg. Za njih je osiguranje investicija.
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu
Ima li prostora za veći rast osiguranja od dosadašnjeg i šta su, prema Vašem mišljenju, preduslovi, osim onog osnovnog da se poboljša ekonomska situacija u zemlji?
Prostora za rast ima i ja sam optimista. Statističari bi argumente za takav stav pronašli u činjenici da tržište raste – sporo, ali konstantno, kao i u podatku da učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premiji kod nas odgovara učešću životnog u razvijenom svetu. To pokazuje nerazvijenost tržišta, ali i potvrđuje njegovu perspektivu. Lično, smatram da raste potreba za osiguranjem i da čak više nije dovoljno imati samo jednu polisu. Argumente za očekivani rast tržišta osiguranja pronalazim u očekivanom porastu standarda građana i nastavku procesa evrointegracija. U svakom slučaju, prostora za rast ima u svim sektorima, možda najbrže rezultate treba očekivati kod osiguranja imovine, poljoprivrede i kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Šta su izazovi sa kojima će se osiguravači suočiti tokom 2020. godine?
Pre svega, neophodno je dodatno usklađivanje poslovanja sa regulativama. Izazov će svakako biti nastavak rada na pripremama za direktivu Solventnost 2, računovodstvene međunarodne standarde IFRS 17 i sve veću potrebu da se vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, društva će morati da kreiraju održiv model poslovanja na duži vremenski period kojim će biti povećana sigurnost klijenata i da se priprema za digitalizacija koja će osiguranje učiniti dostupnijim. Neophodno je i da proizvodi budu kreirani u skladu sa potrebama kupaca, da ponuda bude jasna, konkretna i uvek dostupna. Zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova i produženog životnog veka ljudi, promenjen je i način razmišljanja o riziku. To će biti najveći izazov za osiguravače, a naša društva bi trebalo da nastave da slede praksu razvijenih tržišta. Pored ostalog, savremeni koncept podrazumeva i individualizaciju proizvoda, jer se sada klijentu umesto obaveznog skupa od 20 teških bolesti za koje se nudi pokriće, omogućava da izabere nekoliko za koje sam percepira da ga izlažu najvećoj opasnosti i plati premiju u skladu sa mogućnostima i potrebama. Za Udruženje, kao krovnu organizaciju osiguravača, izazov ostaje edukacija građana kako bismo došli do nivoa da razmatramo ponude na tržištu, a ne da li nam osiguranje uopšte potrebno. Uz bolju edukovanost, napredak u evrointegracijama i rast životnog standarda, očekujem veću zainteresovanost građana da sebi i porodici obezbede mirniju i sigurniju budućnost.
Dokle se stiglo sa dugo najavljivanim zakonom o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti budući da je njegovo usvajanje najavljeno i za prošlu i za pretprošlu godinu?
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju je ušao u redovnu proceduru izmena i dopuna i formirana je radna grupa koju čine predstavnici relevantnih državnih organa i poslovnih udruženja zainteresovanih za tu materiju. Društva za osiguranje su u radnoj grupi predstavljena preko Udruženja osiguravača Srbije. Sam zakon je od izuzetnog značaja za industriju osiguranja ali i za naše društvo u celini i naš je interes da se rad na njegovoj izmeni što pre završi. Svesni smo činjenice da se, i pored našeg interesa da zakon bude ekspresno donet, ovde radi o izuzetno zahtevnom i komplikovanom poslu. U ovom momentu postoji prvi prednacrt novog zakona na koji su relevantni subjekti dali svoje obimne komentare i predloge izmena. Takođe, na nivou EU u toku je intenzivan rad na izmenama tzv. motornih direktiva čiji je cilj poboljšanje položaja oštećenih lica u sistemu osiguranja autoodgovornosti, a poznat je da je i interes i obaveza Republike Srbije usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU. Sve su to objektivne okolnosti zbog kojih rad na izmeni našeg zakona još nije završen. Očekujemo da će biti usvojen najkasnije u prvoj polovini sledeće godine.
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima
S vremena na vreme imamo polemiku u stručnim krugovima oko uvođenja raznih vrsta obaveznih osiguranja. Koji je Vaš stav po pitanju obaveznosti i u kojim oblastima je ona poželjna i zbog čega?
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima. Efekat bi bio dvostruki. Bio bi rešen problem osiguranja imovine, ali bi i budžet bio rasterećen, jer država ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Osiguravajuća društva bi deo prikupljenih sredstava vraćala kroz preventivne i infrastrukturne projekte što je dodatna korist za građane i državu. Neka vrsta obaveznosti bila bi poželjna i kod osiguranja poljoprivrede, jer je nedopustivo da svega tri odsto individualnih poljoprivrednih proizvođača osigurava useve. Naš predlog je da uslov za bilo kakve državne subvencije u poljoprivredi bude polisa osiguranja. Ipak, najrealnije je da će prva sledeća obavezna polisa biti osiguranje radnika. Usvajanje novog Zakona o osiguranju od povreda na radu, koji će to regulisati, očekuje se već na proleće. Podsetiću samo da osiguranje zaposlenih trenutno zavisi od slobodne volje poslodavca, pa se pravo na naknadu štete uglavnom ostvaruje preko suda. U svakom slučaju, iskustva drugih, razvijenih država, kada govorimo o obaveznim polisama su pozitivna. Čak i tamo kada je obaveznost skinuta posle nekoliko godina, nije opao broj osiguranih jer su ljudi u međuvremenu uvideli sve prednosti osiguranja. To bi i za naše tržište bio fantastičan podsticaj.
Pre godinu i po dana ste pomenuli u intervjuu za časopis: Svet osiguranja, mogućnost ulaska novih kompanija na tržište osiguranja u Srbiji. Ima li prostora za tako nešto?
Proces prilagođavanja standardima i propisima EU obezbediće viši nivo finansijske stabilnosti sektora osiguranja i osiguranika sa jedne strane, dok sa druge može da dovede do ukrupnjavanja tržišta i ulaska novih kompanija koje bi se bavile specifičnim vrstama osiguranja. To su procesi koje treba očekivati. Ali, treba naglasiti i to da razvoj tržišta osiguranja nije povezan sa brojem učesnika na tržištu. I sada ih ima dovoljno za zdravu konkurenciju, ali je bitno da eventualni ulazak novih igrača neće uticati niti na stabilnost tržišta niti na postojeću konkurenciju.
U Srbiji je Udruženje osiguravača počelo sa organizacijom Srpskih dana osiguranja pre tri godine, u Bosni i Hercegovini su se desili prvi Dani prošle godine. U Crnoj Gori se razmišlja takođe o sličnom događaju, dok Hrvatska ima u tom delu višegodišnju tradiciju. Je li ovo neka vrsta “buđenja” osiguravača i kakvi su značaj i uloga takvih događaja?
Skupovi tog tipa su izuzetna prilika da predstavnici države, regulatornih tela i industrije, uz stručnjake iz inostranstva, razmene ideje i iskustva i zajedno pronađu rešenja za razvoj osiguranja. Izuzev Slovenije, sve ostale države sa prostora bivše Jugoslavije imaju slične probleme u ovom sektoru i savetovanja ovog tipa su više nego poželjna. Što se tiče Srpskih dana osiguranja, za kratko vreme su postali najznačajniji skup iz ove oblasti u regionu i jedini u Srbiji, koji je, u tako velikim razmerama, u celini posvećen osiguranju. Konferencija pruža mogućnost da čujemo iskustvo drugih u prilagođavanju tržišta novim pravilima i trendovima, što je od neprocenjivog značaja. Za trenutni stepen razvoja srpske ekonomije i finansijskog tržišta, posebno industrije osiguranja, upoređivanje sa standardima kojima težimo je neophodno, jer samo tako možemo da obezbedimo rast i razvoj. To je najveća korist koju imamo od jednog ovakvog skupa, čiji značaj potvrđuje i ogromno interesovanje predstavnika domaće i međunarodne struke, regulatornih tela i učesnika na tržištu svih država regiona. Korist i prednost jednog takvog skupa uvidele su i kolege iz drugih država koje su posle nas počele da organizuju slične konferencije ili najavljuju da će to uraditi. Što više takvih prilika da se razmene iskustva i modeli u prevazilaženju problema i prilagođavanju novim standardima EU, kojoj svi težimo, to ćemo brže razvijati i sopstveno tržište.
Udruženje osiguravača Srbije će u ovoj godini biti organizator Međunarodne konferencije auto-osiguranja, Skupštine Sistema zelene karte i Godišnje konferencije motornih direktiva EU. Šta to konkretno znači za Srbiju što smo domaćini tih događaja, Udruženje osiguravača Srbije i osiguravajući sektor?
Odluka da mi budemo domaćini konferencije doneta je jednoglasno, uz konstataciju čelnika Sistema zelene karte da je rad Udruženja najbolji primer uspostavljanja i održavanja uspešne i kvalitetne saradnje sa partnerima iz različitih država. Time je našem Udruženju odato specifično priznanje za dosadašnji rad. Inače, tržište Srbije je u samom vrhu po parametrima koji karakterišu poslovanje članica ovog Sistema. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija, uz Švajcarsku, jedina država van evropskog ekonomskog prostora koja je članica tzv. Multilateralnog sistema, što znači da su prava vozača iz Srbije u svemu izjednačena sa onima iz EU. Moram da naglasim i da će Konferencija biti najveći događaj iz oblasti osiguranja u ovoj godini u Evropi jer će pored predstavnika Nacionalnih biroa osiguranja – Biroa zelene karte iz 48 država, okupiti i predstavnike Garantnih fondova, Biroa za naknadu štete i Informacionih centara tih država. Biće to prvi put u istoriji Sistema zelene karte, dugoj sedam decenija, da godišnja konferencija bude organizovana u tom formatu. Inače, Sistem zelene karte predstavlja jednu od najvećih međunarodnih organizacija. Konferencije će biti održana od 3. do 5. juna.
Šta biste još od aktivnosti UOS-a izdvojili u ovoj godini i na čemu će biti fokus? UOS je dosta intezivirao i stručne seminare u prethodnih nekoliko godina, hoće li se nastaviti u tom pravcu?
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu. Kroz konstantna savetovanja koja organizujemo za naše članice, na različite teme, pokušavamo da moderne trendove u poslovanju primenimo i kod nas, ali i da zaposlenima u društvima za osiguranje različitog profila predstavljamo nove zakonske propise koji se tiču našeg poslovanja. Nastavili smo sa organizacijom radionica na temu QIS studija koje treba da ukažu na trenutni stepen usklađenosti domaćeg tržišta sa zahtevima direktiva “Solvency II”. Tu su, pored ostalog, radionice o Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za ugovore o osiguranju, koji će se primenjivati od 1. januara sledeće godine, kao i savetovanje o primeni poreskih propisa u oblasti osiguranja. Organizovanjem savetovanja i radionica Udruženje aktivno učestvuje u implementaciji savremenih evropskih tokova poslovanja i promoviše saradnju regulatora tržišta i osiguravača, jer se time dodatno unapređuje tržište. Postoji velika potreba za organizovanjem ovakvih stručnih skupova i Udruženje će nastaviti sa tom praksom, uz edukativnu kampanju “Osiguraj budućnost” kojoj su u fokusu građani koje treba edukovati o osiguranju.
Da li ste znali da postoji kasko osiguranje za starija vozila, takozvani “mini kasko”? U osiguravajućim kućama kažu da je ovo osiguranje posebno prilagođeno automobilima koji su 10 ili više godina stari, a pritom je i znatno jeftinije. Šta znači “posebno prilagođeno” i zbog čega je jeftinije?
Moguće je kasko osigurati i vozila čija je vrednost npr. 6.000 evra ili svega 1.000. To je dobar način da vlasnici ovakvih vozila mirnije spavaju iako su sami odgovorni za udes kojim su oštetili svoje vozilo, zatim ukoliko im je vozilo oštećeno nekom vremenskom nepogodom, pa čak i ukoliko im se ukrade.
Različiti uslovi za “mini kasko” kod različitih osiguravajućih kuća
Kada objašnjavamo pojam “mini kasko”, bitno je znati da postoje različiti uslovi osiguranja kod osiguravajućih kuća. Na primer, kod nekih “mini kasko” ne pokriva sve rizike koje pokriva klasično kasko, a kod drugih pokriva. Međutim, i kod ovih prvih moguće je doplatiti razliku koju “mini kasko” ne pokriva, kao što su lom stakla, požar ili drugo toplotno delovanje, vandalizam, odron…
Dakle, postoje razlike u širini i vrsti pokrivenih rizika kod različitih osiguravajućih kuća, pa pri konačnom izboru treba dobro pročitati sve uslove. Od pokrivenih rizika zavisi i cena, ali i od vašeg učešća u šteti, u procentualnom i fiksnom iznosu. Na primer, učešće može da bude procentualno od 0 do 15%, ali uz minimalni fiksni iznos od 50 ili 100 evra.
Recimo da ste uplatili osiguranje za automobil vrednosti 6.000 evra, uz učešće od 10% procentualno, ili minimalno 50 evra fiksno. Dođe do štete u vrednosti od 300 evra – u tom slučaju vaše učešće od 10% od 300 evra bilo bi 30 evra, ali ipak će biti 50 evra, pošto je to minimalno fiksno učešće.
Dođe li do štete od 3.000 evra, učešće će biti 10% od 3.000 evra, tj. 300 evra. Međutim, možete da ugovorite i procentualno učešće od 0%, uz samo fiksno učešće od 50 evra, pa ako dođe do štete od 300 evra, platićete samo fiksno učešće, bez procentualnog, tj. samo 50 evra.
“Mini kasko” nije isto što i klasično kasko osiguranje
Kod klasičnog kasko osiguranja imamo bonus, tj. popust za sledeću godinu ukoliko ne prijavljujemo štetu, sve do maksimalnih 50%. Tu je i malus, koji predstavlja doplatu u slučaju većeg broja prijavljenih šteta u toku godine, a način obračuna i visina zavisi od osiguravajuće kuće. Uglavnom, i bonus i malus imaju zadatak da motivišu osiguranike da ne prijavljuju manja oštećenja, kako zbog njih ne bi izgubili popust za sledeću godinu i dobili malus u slučaju ozbiljnije naknadne štete.
Kod “mini kasko” osiguranja, ugovorena suma osiguranja iscrpljuje se svakom pojedinačnom naknadom štete. Na primer, ako ste osigurali auto na 6.000 evra, svaki put kada ga oštetite, novac za popravku biće oduziman od tog iznosa, sve dok ga ne potrošite. Napravite li štetu od 2.000 evra, auto će biti popravljen, a vama ostaje još 4.000 evra za druge moguće popravke do isteka godine od dana kada ste uplatili osiguranje. Udarite li vozilo još nekoliko puta i prekoračite iznos od 6.000 evra, sve preko toga plaćate sami – iscrpeli ste „fond“ za naknadu štete.
Da li “mini kasko” pokriva krađu automobila?
U osnovnoj verziji ne, ali ukoliko se doplati može da pokriva i krađu.
Šta ako sam imao štetu, koja je nadoknađena, a zatim je auto ukraden?
Recimo da ste osigurali auto na 4.000 evra. Imali ste štetu od 2.000 evra, a nakon toga je vaše vozilo ukradeno. U tom slučaju važi isti princip („iscrpljivanje“) – dobićete kao nadoknadu razliku od iznosa koji ste do tada potrošili do iznosa na koji ste osigurali auto, tj. dobićete 2.000 evra.
Kako da znam šta “mini kasko” pokriva?
Morate pojedinačno da proverite uslove svake osiguravajuće kuće.
Od pokrivenih rizika zavise i cene, mada tu nema nikakvih striktnih pravila.
Minimalna vrednost vozila
Najmanja vrednost automobila, tj. visina osiguranja može da bude 1.000, a najviša obično 6.000 evra.
Da biste uopšte prešli granicu kad putujete automobilom u inostranstvo, potrebno je da pokažete da Vam je automobil osiguran od autoodgovornosti i u inostranstvu – u slučaju da napravite nezgodu, Vaša osiguravajuća kuća će oštećenom vozilu platiti odštetu, a ukoliko drugo vozilo ošteti Vas, njegova osiguravajuća kuća će Vama nadoknaditi štetu.
Ranije je za putovanje u bilo koju zemlju bilo neophodno kupovati posebnu zelenu kartu, a danas je ona potrebna samo za neke zemlje.
Naime, zelena karta nije potrebna ako putujete u zemlje EU, Švajcarsku, Norvešku, Island, Andoru a od nedavno i u Crnu Goru: za ove zemlje dovoljno je da imate važeću registracionu nalepnicu, koja se dobija prilikom registracije vozila. Udruženje osiguravača je sa crnogorskim Nacionalnim biroom sklopilo bilateralni, a sa ostalim zemljama multilateralni sporazum, po kojem su nalepnica i registarska tablica dokaz da automobili iz Srbije imaju osiguranje od autoodgovornosti.
Zelena karta je neophodna za ulazak u zemlje koje su van ovog multilateralnog sporazuma – Makedoniju, BiH, Rusiju, Bеlоrusiјu, Ukrајinu, Моldаviјu, Тursku, Izrаеl, Irаn, Аlbаniјu, Тunis i Маrоkо. Drugim rečima, to je dokaz da će sva šteta, materijalna ili nematerijalna, koju vozač eventualno pričini trećim licima u saobraćajnoj nezgodi u inostranstvu, biti nadoknađena.
Ako ste zaboravili da kupite zeleni karton (krenuli ste noću i na granicu stigli pre nego što su se usput otvorile poslovnice osiguravajućih kuća u poslednjem gradu kroz koji ste prošli), ovaj dokument možete kupiti i na granici, ali je tada i cena nešto veća.
Najzad, ako želite da unapred obezbedite pokriće troškova za svoj automobil čak i ako sami prouzrokujete štete, nabavite mu polisu kasko osiguranja koju u nekim osiguravajućim kućama možete da kupite i samo za period dok ste na putovanju a ne za čitavu godinu.
Usled izrazitih problema u tumačenju osiguranja robe (KARGO) i osiguranja odgovornosti vozara
(CMR) došlo je do značajnog
nerazumevanja suštine ove dve potpuno različite vrste osiguranja.
Znatan
broj učesnika u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova: organizatori
prevoza, zastupnici tereta, uvoznici i izvoznici nisu dovoljno ili uopšte
upoznati sa rizicima u smislu oštećenja ili gubitka
na pošiljkama u drumskom transportu.
Osnov
za osiguranje robe (KARGO) u drumskom transportu određuje paritet isporuke
(Incoterms), razgraničenjem tačke i momenta prelaska rizika vlasništva
između prodavca i kupca, na osnovu ugovorenog kupoprodajnog pariteta.
Osiguranje odgovornosti vozara(CMR) pokriva isključivo štete, za dokazanu subjektivnu odgovornost vozara, po međunarodnoj Konvenciji CMR, o drumskom prevozu, i ne predstavlja nikakav automatizam za priznavanje šteta na robi.
U
slučaju događanja oštećenja ili gubitka na pošiljci
u drumskom prevozu obaveza dokazivanja eventualne odgovornosti vozara pada na
teret vlasnika robe što po pravilu rezultira dugotrajnim i potpuno neizvesnim procesom.
Osiguranje
robe (KARGO) ima jasno definisane osigurane rizike, princip „Numerus
Clausus”, dok kod osiguranja odgovornosti vozara po CMR Konvenciji osiguravači
cene i razmatraju sve činjenice i okolnosti vezane za štetni
događaj pri odlučivanju o pravu na naknadu.
Sudska
praksa, u okviru vođenih sudskih sporova, u Srbiji stala je na stanovište da
u slučajevima krađe celog vozila sa robom ili dela pošiljke,
ukoliko je isto bilo parkirano na obeleženom
parkingu i propisno obezbeđeno, nema odgovornosti vozara za štetu.
Proizilazi da dokle god se vozar drži obaveza iz Konvencije (CMR), ugovora o prevozu i javno-pravnih propisa, u slučaju događanja oštećenja ili gubitka na pošiljci, ne postoji osnov za odgovornost iz njegove delatnosti.
Osiguranje
odgovornosti vozara (CMR), na mesečnom i godišnjem
nivou, je deset puta jeftinije od osiguranja (KARGA) tako da ni po ekonomskoj
logici „koliko para toliko i osiguranja” ne može
predstavljati zaštitu interesa vlasnika roba.
Postoji
suštinska razlika između osiguranja robe i osiguranja odgovornosti,
kao potpuno različitih vrsta osiguranja, usled čega često
dolazi do sporova i značajnih šteta koje, najčešće,
snose vlasnici roba.
Predmetna
situacija uzrok je sporova ili raskida odnosa sa organizatorima
prevoza/vozarima obzirom da i osiguravajuće kuće, koje su vozaru osigurale
odgovornost iz delatnosti po CMR- u, usled navedenih činjenica,
u slučajevima događanja oštećenja ili gubitka
na pošiljci, restriktivno odbijaju odštetne
zahteve ili ulaze u sporove svesni da vlasnik robe neće moći da dokaže
krivičnu odgovornost vozara i tako nadoknadi svoj gubitak.
Na
osnovu značajne osiguravačke prakse, navedeno se ne
odnosi samo na trenutnu situaciju na prostoru zemalja regiona već i na
celokupan prostor Evropske Unije, zaključujemo da je, u
zavisnosti od ugovorenog pariteta po Incoterms-u, osiguranje robe putem kargo
polise jedina moguća zaštita interesa vlasnika roba.
Štetu iz saobraćajnih nezgoda nadoknađuju društva za osiguranje koja su osigurala vozilo kojim je šteta pričinjena. Ako to vozilo nema polisu, a ima i takvih situacija, onda je tu garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije. Fond isplaćuje štete nastale upotrebom nepoznatog ili neosiguranog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog sredstva kao i vozila koje je bilo osigurano kod osiguravajućeg društva nad kojim je pokrenut stečajni postupak.
Da li imam pravo na naplatu štete preko Garantnog fonda ako vozilo koje je napravilo štetu na mom vozilu nije bilo registrovano? Ukoliko je vozač vozila koje nije osigurano odgovoran za saobraćajnu nezgodu, imate pravo da se obratite Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije sa zahtevom za naknadu štete. Potrebno je da uz Vaš zahtev za naknadu štete dostavite i dokaznu dokumentaciju, i to, u slučaju oštećenja vozila: zapisnik o uviđaju sa skicom i izjavama učesnika, zapisnik o oštećenju vozila sa fotografijama, kopiju saobraćajne dozvole i lične karte.
Kako mogu da kontaktiram Garantni fond za bliže informacije i na koji način podnosim zahtev za naknadu štete? Obrasci zahteva za naknadu štete dostupni su na sajtu Udruženja osiguravača Srbije www.uos.rs u delu Odštetni zahtevi, a sve podatke o potrebnoj dokumentaciji za konkretan slučaj možete dobiti kontaktiranjem Garantnog fonda elektronskim putem (mejlom na adresu: garantnifond@uos.rs), telefonskim putem (kontakt telefon: 011/ 2927 940) ili lično u prostorijama Udruženja osiguravača Srbije u Beogradu u ulici Trešnjinog cveta 1g.
Vozač u alkoholisanom stanju mi je sa neregistrovanim vozilom oštetio ogradu. Da li imam pravo na naknadu štete i kako i od koga mogu da ostvarim to pravo? Ova šteta prouzrokovana je upotrebom motornog vozila, što znači da bi u regularnoj situaciji obavezu da nadoknadi tu štetu imao osiguravač kod koga vlasnik vozila ima zaključenu polisu osiguranja od autoodgovornosti (obavezno osiguranje). Kako je u ovom slučaju vozilo neregistrovano, odnosno nema polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, takvu štetu možete naplatiti od lica (štetnika) koje je istu prouzrokovalo ili od Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije. Da bi se šteta nadoknadila, potrebno je da obezbedite dokaz o obimu oštećenja, odnosno da procenitelj (građevinski) iz osiguranja ili građevinski veštak sačine zapisnik o oštećenju. Taj dokaz, zajedno sa zapisnikom policije o izvršenom uviđaju i popunjenim zahtevom za naknadu štete, predaćete Garantnom fondu na dalju obradu. Druga mogućnost je da postignete dogovor sa onim ko Vam je štetu pričinio, jer je u svakom slučaju on krajnji platilac štete.
Zatekao sam svoje vozilo oštećeno na propisnom mestu za parkiranje. Saobraćajna policija je izvršila uviđaj. Oštećeno vozilo ima polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Kako da nadoknadim nastalu štetu? Ukoliko je štetu na osiguranom vozilu izazvalo nepoznato vozilo i ako na osiguranom vozilu postoji samo obavezno osiguranje a ne i kasko osiguranje, oštećeno lice ne može da naplati nastalu štetu, osim u slučaju da se pronađe nepoznati izvršilac. Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije ne isplaćuje materijalnu štetu na vozilu koju je prouzrokovalo NN vozilo.
Koliki je rok zastarevanja za naknadu štete od neosiguranog vozila? Zakonom o obligacionim odnosima definisano je da potraživanje naknade štete zastareva za 3 (tri) godine od dana saznanja za štetu i štetnika. U slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Da li Garantni fond isplaćuje naknadu štete ukoliko se radi o udesu kada je oštećeno lice bilo pešak, a vozilu koje ga je udarilo je istekla polisa osiguranja? Ukoliko se utvrdi da je za štetu odgovorno neosigurano vozilo, pešak kao oštećeno lice ima pravo da potražuje naknadu štete od Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije.
Od kada Garantni fond isplaćuje naknade štete, odnosno za koji period nastanka saobraćajne nezgode postoji obaveza Garantnog fonda da isplati naknadu štete? Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije je osnovan 1996. godine u skladu sa Zakonom o osiguranju imovine i lica, s tim da je početak njegovog rada odložen do 1997. godine. Iz sredstava Garantnog fonda isplaćuju se naknade za štete koje su nastale od dana početka rada Garantnog fonda, dakle od 6. jula 1997. godine.
Da li putnik u vozilu kojim je upravljalo lice pod dejstvom alkohola ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo u saobraćajnoj nezgodi? Putnik u vozilu ima pravo na naknadu štete od osiguravača bilo kog vozila koje je učestvovalo u nezgodi, kao i od imaoca vozila. Putnik ima pravo da potražuje naknadu štete od osiguravača vozila u kome je pretrpeo štetu, kao i od osiguravača drugog vozila učesnika, ukoliko je u nezgodi učestvovalo više vozila. Ukoliko je za nezgodu odgovoran vozač vozila u kome je putnik povređen, a vozač je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola, putnik može da se obrati i njegovom osiguravaču sa zahtevom za naknadu štete uz koji prilaže zapisnik o uviđaju i medicinsku dokumentaciju, a po potrebi i ostalu dokumentaciju koju osiguravajuće društvo zahteva. Prilikom utvrđivanja prava putnika na naknadu i visinu štete ceni se doprinos putnika u šteti, odnosno naknada se umanjuje srazmerno tom doprinosu, s obzirom na to da je u tom slučaju putnik pristao na vožnju sa licem koje je upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola, a osiguravač u takvom slučaju ima pravo regresa od svoga osiguranika u skladu sa Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, odnosno društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Po kom principu se utvrđuje visina sume za isplatu kod proglašenja totalne štete na automobilu? Da li postoji pravilnik koji to uređuje ili svako osiguravajuće društvo istu izračunava na osnovu interne procene? Procenu totalne štete na vozilu vrši procenitelj/veštak mašinske ili saobraćajne struke, prema pravilima struke i to tako što se utvrđuje vrednost vozila u momentu udesa i vrednost ostatka shodno čemu se na bazi razlike utvrđuje visina totalne štete. Potom se vrši upoređivanje sa troškovima popravke, pa ukoliko su troškovi popravke veći od visine totalne štete, isplaćuje se naknada na bazi obračuna totalne štete. Na ovakav način postupa se i tokom procesa obrade šteta Garantnog fonda pri Udruženju osiguravača Srbije.
Čija je obaveza obaveštavanja Garantnog fonda o nastalom štetnom događaju (saobraćajnoj nezgodi) i ko podnosi zahtev za naknadu štete? Oštećeno lice podnosi zahtev za naknadu štete Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije.
Da li štete izazvane neosiguranim traktorima, motokultivatorima, motociklima i sl. potpadaju pod obavezu Garantnog fonda? Da, od decembra 2009. godine, nakon što je stupio na snagu i počeo da se primenjuje nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Da li postoji mogućnost za naknadu materijalne štete na vozilu kada je šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog vozila? Takva mogućnost nije predviđena zakonom. Jedina mogućnost za naplatu štete u tom slučaju je da vlasnik oštećenog vozila ima polisu kasko osiguranja za vozilo.
Da li mogu da ostvarim naknadu štete na mom motornom vozilu koje je u toku noći zapaljeno i kada je šteta totalna. O navedenom postoji izveštaj policije i vatrogasne službe. Moje vozilo poseduje obaveznu polisu autoosiguranja ali ne i KASKO polisu. Ukoliko ne postoje saznanja o tome kako se vozilo zapalilo i šta je prouzrokovalo štetu, po osnovu sopstvene polise osiguranja od autoodgovornosti ne može se naplatiti šteta u ovom slučaju. Ako pritom vlasnik oštećenog vozila ne poseduje ni kasko polisu, onda praktično ne postoji mogućnost da se šteta nadoknadi iz sredstava osiguranja.
Da li štetnici koji su isplatili štetu oštećenim licima imaju pravo da se regresiraju iz sredstava Garantnog fonda? Ne. Pravo na naknadu iz sredstava Garantnog fonda imaju putnici i treća oštećena lica u smislu odredaba zakona. Štetnik ne ulazi u krug lica koja imaju pravo naknade odnosno regresa iz sredstava Garantnog fonda.
Ukoliko je vlasnik oštećenog vozila lizing kuća, da li korisnik takvog vozila koje je oštećeno u saobraćajnoj nezgodi za koju je odgovorno neosigurano vozilo može da ostvari pravo na naknadu štete iz sredstava Garantnog fonda? Kada je vlasnik oštećenog vozila lizing kuća, a korisnik fizičko ili pravno lice, korisniku lizinga se može isplatiti naknada štete samo uz saglasnost lizing kuće koja se podnosi Garantnom fondu u pisanoj formi, uz ostalu potrebnu dokaznu dokumentaciju.
Osiguranje je način upravljanja rizicima. Kada kupujete osiguranje, troškove potencijalnog gubitka prenosite na osiguravajuće društvo u zamenu za naknadu, poznatu kao premija osiguranja.
Niko ne može predvideti budućnost, ali pametni ljudi planiraju unapred. Činjenica je da pojedinci misle da je osiguranje nepotreban trošak, a drugi shvataju njegovu pravu vrednost. Važno je imati osiguranje, jer nam omogućava plan za nepredviđene situacije. Istina je da se događaju tragedije i zato nemojte biti nespremni.
Šta se dešava kada nemate osiguranje?
Biti bez osiguranja je velika kocka i donosi mnoge stvarne posledice. Možete imati problema sa zakonom ili platiti kazne. Ali to je samo početak. Nedostatak osiguranja takođe ostavlja vas i vašu porodicu ranjivom. Mnogi ljudi su sve izgubili tako što nisu bili adekvatno pripremljeni za hitne slučajeve. Srećom, ove tragedije se mogu izbeći ili barem ublažiti.
Svi znamo da potraživanja po osnovu odštetnih zahteva mogu biti neverovatno raznolika. Ipak neki zahtevi za isplatu šteta imaju mogućnost da zbune brokere ali i da zainteresuju osiguravače. Imajući to u vidu, poznati nemački osiguravač Allianz, otkrio je svoje najneobičnije zahteve za 2019.
Najčudniji zahtev koji je Allianz rešio prošle godine uključio je zahtev za popravku oštećenog jednoroga koji je pao sa poznate londonske znamenitosti.
Nakon toga uskoro je usledio zahtev za naknadu štete zbog požara koji je zapaljen u kanti za otpatke za pse. Navodno, nepoznati krivac je u kantu za otpatke za pse ubacio upaljenu novogodišnju prskalicu, usled čega je obližnja prodavnica nameštaja potpuno izgorela.
Prijava šteta
Ove godine je Allianz takođe primio zahtev za nadoknadu štete koju je napravio vozač mešalice za cement. Greškom vozača mešalice više automobila je oštećeno tako što su prekriveni betonom.
U Allianz-u takođe navode primer štete koja se dogodila u jednoj auto perionici. Naime, radnik auto perionice je luksuzni sportski automobil od 150 hiljada funti oštetio, udarivši njime drugi sportski automobil vrednosti 130 hiljada funti. Radnik auto perionice je prilikom parkiranja prvog automobila, navodno greškom pritisnuo gas i značajno oštetio oba vozila.
Lee Watts, iz sektora za štete u Allianz osiguranju u Londonu, kaže: „Ovi su slučajevi su samo deo primera koji pokazuju širinu incidenata i slučajeva nezgode sa kojima su naši klijenti suočeni. Zato osiguranje pruža kako ljudima, tako i kompanijama sigurnost da budu zaštićeni, bez obzira koliko neobične okolnosti bile.”
Iako se mnogi raduju snegu, nekima može da stvori probleme. Grane drveća, na primer, mogu da otežaju i da padnu na automobile parkirane ispod krošnji, pa tako nastaju velike štete. Takođe treba se čuvati i ledenica koje mogu izazvati opasne povrede ili štete.
Većina naših sugrađana kojima je na automobil pao sneg sa krova zgrade, led, ledenice, ili se prelomila i pala neka grana, uspe da nadoknadi pričinjenu štetu. Najlakše će štetu nadoknaditi vlasnici automobila koji imaju “kasko” osiguranje vozila, koje pokriva i ovakvu štetu na vozilu.
Kada uoči štetu, vlasnik prvo treba da pozove nadležne iz MUP-a da naprave zapisnik. Sledeća adresa je komunalno preduzeće koje se bavi održavanjem zelenila u gradu i kada sazna kod koje osiguravajuće kuće su kupili polisu treba da ode tamo sa dokumentacijom.
Ukoliko je automobil oštećen od pada grane ili drveta iz nečijeg dvorišta, placa ili drugog privatnog poseda, postupak je nešto drugačiji. Opet treba pozvati MUP, a nakon što se sastavi zapisnik treba da se traži isplata od vlasnika poseda. Ukoliko se ne postigne dogovor o odšteti oštećenoj strani ostaje da se obrati sudu.
Dodatno osiguranje je takođe opcija. Osiguravajuće kuće nude zaštitu stakala. Za oko tri do četiri hiljade dinara godišnje možete da osigurate stakla i to predstavlja veoma dobar vid dodatnog osiguranja, koji predstavljaju najranjivije delove automobila, posebno u slučaju pada veće grane.
