Izvor: Blic
Predstavnici Svetske banke obavili su prve razgovore sa Republičkom direkcijom za imovinu, a cilj je obezbediti novac za osiguranje od rizika koje sa sobom nose prirodne nepogode kao i podršku za pravljenje registra imovine koju bi trebalo osigurati.
Dve trenutno najvažnije okolnosti koje treba utvrditi su nepogode od kojih će država osigurati imovinu kao i nepokretnosti koje će imati osiguranje. Dva ključna otvorena pitanja su da li će Srbija osigurati zgradu Vlade, Skupštine, sudova, državnih institucija iz različitih resora, magacine sa vrednostima kojima upravljaju ministarstva ili drugi državni resori… Pitanje je i hoće li na spisku osigurane imovine biti i imovina državnih preduzeća, kao i šta će sve “pokrivati” osiguranje.
“To zavisi od ugovora, ali osiguranje od klimatskih katastrofa u suštini podrazumeva osiguranje od svih prirodnih nepogoda koje mogu imati katastrofalne posledice na imovinu. To bi moglo da bude osiguranje od zemljotresa, oluje, poplave ili grada, međutim ne i osiguranje od suše jer takva nepogoda ne može da napravi i direktnu štetu na nepokretnosti”, rekli su u jednoj osiguravajućoj kući.
U Republičkoj direkciji za imovinu svesni su mogućnosti rasta potencijalnih prirodnih nepogoda i mogućih posledica.
“Ukoliko se ne bi delovalo, takve štete bi se mogle znatno uvećati u narednim godinama zbog klimatskih promena i sa njima povezanog porasta ekstremnih vremenskih događanja. Očekuje se da će registar Republičke direkcije na jednom mestu objediniti sve relevantne, ažurne podatke o nekretninama i omogućiti brzo mapiranje, kao i identifikaciju, planiranje i primenu odgovarajućih mera upravljanja rizikom, uključujući osiguranje imovine u javnoj svojini”, ocenili su u Republičkoj direkciji za imovinu.
Gorak ukus u Srbiji ostavile su poplave iz 2014. godine kakve nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, a tadašnja šteta stvorila je veliki pritisak na privredu zemlje.
