Intervju sa Duškom Jovanović generalnim sekretarom Udruženja osiguravača Srbije
Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. O značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja
Godinu za nama obeležili su kontinuitet pozitivnih rezultata i stabilnost. Srbija nastavlja sa napretkom u mnogim oblastima ekonomije. Stvoreno je stabilno makroekonomsko okruženje, od kojeg zavisi dalji rast, uspostavljena finansijska i fiskalna stabilnost, smanjuje se stopa nezaposlenosti. Ekonomija je rastuća sa niskom inflacijom i visokim prilivom stranih direktnih investicija, koje su premašile nivo iz 2018. godine. Državna blagajna je u suficitu, što je omogućilo povećanje plata u javnom sektoru. Sve to se pozitivno odražava i na sektor osiguranja koji je očuvao stabilnost i likvidnost i zadržao pozitivan trend razvoja”, ocenju je u intervjuu za magazin Svet osiguranja, Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije šta je obeležilo prethodnu godinu.
Bruto premija raste iz godine u godinu i približavamo se, kako ističe, iznosu od milijardu evra, dok su tehničke rezerve, koje garantuju stabilnost i sigurnost u isplati šteta, na nivou od 1,7 milijardi evra.
“Čekaju se zvanični podaci za 2019, ali možemo da kažemo da je u prethodnoj godini zaključeno 6,7 miliona polisa, rešeno oko 790.000 odštetnih zahteva i isplaćeno oko 385 miliona evra klijentima. Tržište je u 2018. godini poraslo za 7,5 procenata. Nažalost, sektor još ne zauzima mesto koje mu pripada niti je na nivou kojim bismo bili zadovoljni, s obzirom na ogroman značaj koji ima ili treba da ima za privredu jedne države. Kada kažemo “milijarda evra bruto premije” to nekome deluje mnogo, ali je u Sloveniji ta stavka premašila dve milijarde, tako da treba još dosta da radimo, mi iz industrije i država, da unapredimo sektor”, kaže Jovanović.
Da li je ekonomska situacija dovoljno stimulativna za napredovanje sektora osiguranja?
Ovde bih pre svega potencirao međusobnu vezu opšte ekonomske situacije i sektora osiguranja, što je kod nas uglavnom zanemareno. Sa jedne strane, činjenica je da industrija osiguranja zavisi od ukupne ekonomske situacije. Dalji rast srpske ekonomije i dodatni koraci na putu ka EU, dodatno će pokrenuti tržište osiguranja. Sa druge strane, razvijena industrija osiguranja obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. Tako može da deluje i kao stabilizator tržišta u vreme krize, jer baš u vreme krize postoji povećana potreba građana i privrede da osiguraju ono što im je najvažnije – zdravlje ili imovinu. Ali, o značajnijem rastu sektora i povratnom pozitivnom dejstvu na ekonomiju moći ćemo da pričamo tek kada država sistemskim rešenjima podstakne brži razvoj i kada na viši nivo podignemo svest i kulturu osiguravanja. Kod nas se i dalje osigurava samo ono što se mora, dok se o ostalim polisama razmišlja uglavnom onda kada se nezgoda dogodi, uz najčešće opravdanje da je osiguranje skupo i da se nema para za polisu ili da je to nepotreban trošak. Međutim, kriza je i kod drugih, ima i država članica EU čiji građani nemaju bolji standard od naših, ali imaju kulturu i naviku osiguravanja, pa je i njihovo tržište razvijenije od našeg. Za njih je osiguranje investicija.
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu
Ima li prostora za veći rast osiguranja od dosadašnjeg i šta su, prema Vašem mišljenju, preduslovi, osim onog osnovnog da se poboljša ekonomska situacija u zemlji?
Prostora za rast ima i ja sam optimista. Statističari bi argumente za takav stav pronašli u činjenici da tržište raste – sporo, ali konstantno, kao i u podatku da učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premiji kod nas odgovara učešću životnog u razvijenom svetu. To pokazuje nerazvijenost tržišta, ali i potvrđuje njegovu perspektivu. Lično, smatram da raste potreba za osiguranjem i da čak više nije dovoljno imati samo jednu polisu. Argumente za očekivani rast tržišta osiguranja pronalazim u očekivanom porastu standarda građana i nastavku procesa evrointegracija. U svakom slučaju, prostora za rast ima u svim sektorima, možda najbrže rezultate treba očekivati kod osiguranja imovine, poljoprivrede i kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Šta su izazovi sa kojima će se osiguravači suočiti tokom 2020. godine?
Pre svega, neophodno je dodatno usklađivanje poslovanja sa regulativama. Izazov će svakako biti nastavak rada na pripremama za direktivu Solventnost 2, računovodstvene međunarodne standarde IFRS 17 i sve veću potrebu da se vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, društva će morati da kreiraju održiv model poslovanja na duži vremenski period kojim će biti povećana sigurnost klijenata i da se priprema za digitalizacija koja će osiguranje učiniti dostupnijim. Neophodno je i da proizvodi budu kreirani u skladu sa potrebama kupaca, da ponuda bude jasna, konkretna i uvek dostupna. Zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova i produženog životnog veka ljudi, promenjen je i način razmišljanja o riziku. To će biti najveći izazov za osiguravače, a naša društva bi trebalo da nastave da slede praksu razvijenih tržišta. Pored ostalog, savremeni koncept podrazumeva i individualizaciju proizvoda, jer se sada klijentu umesto obaveznog skupa od 20 teških bolesti za koje se nudi pokriće, omogućava da izabere nekoliko za koje sam percepira da ga izlažu najvećoj opasnosti i plati premiju u skladu sa mogućnostima i potrebama. Za Udruženje, kao krovnu organizaciju osiguravača, izazov ostaje edukacija građana kako bismo došli do nivoa da razmatramo ponude na tržištu, a ne da li nam osiguranje uopšte potrebno. Uz bolju edukovanost, napredak u evrointegracijama i rast životnog standarda, očekujem veću zainteresovanost građana da sebi i porodici obezbede mirniju i sigurniju budućnost.
Dokle se stiglo sa dugo najavljivanim zakonom o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti budući da je njegovo usvajanje najavljeno i za prošlu i za pretprošlu godinu?
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju je ušao u redovnu proceduru izmena i dopuna i formirana je radna grupa koju čine predstavnici relevantnih državnih organa i poslovnih udruženja zainteresovanih za tu materiju. Društva za osiguranje su u radnoj grupi predstavljena preko Udruženja osiguravača Srbije. Sam zakon je od izuzetnog značaja za industriju osiguranja ali i za naše društvo u celini i naš je interes da se rad na njegovoj izmeni što pre završi. Svesni smo činjenice da se, i pored našeg interesa da zakon bude ekspresno donet, ovde radi o izuzetno zahtevnom i komplikovanom poslu. U ovom momentu postoji prvi prednacrt novog zakona na koji su relevantni subjekti dali svoje obimne komentare i predloge izmena. Takođe, na nivou EU u toku je intenzivan rad na izmenama tzv. motornih direktiva čiji je cilj poboljšanje položaja oštećenih lica u sistemu osiguranja autoodgovornosti, a poznat je da je i interes i obaveza Republike Srbije usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU. Sve su to objektivne okolnosti zbog kojih rad na izmeni našeg zakona još nije završen. Očekujemo da će biti usvojen najkasnije u prvoj polovini sledeće godine.
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima
S vremena na vreme imamo polemiku u stručnim krugovima oko uvođenja raznih vrsta obaveznih osiguranja. Koji je Vaš stav po pitanju obaveznosti i u kojim oblastima je ona poželjna i zbog čega?
Nove obavezne polise bi imale izuzetno pozitivan uticaj na razvoj tržišta. To bi, najpre, trebalo da postane polisa osiguranja imovine i to zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima. Efekat bi bio dvostruki. Bio bi rešen problem osiguranja imovine, ali bi i budžet bio rasterećen, jer država ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Osiguravajuća društva bi deo prikupljenih sredstava vraćala kroz preventivne i infrastrukturne projekte što je dodatna korist za građane i državu. Neka vrsta obaveznosti bila bi poželjna i kod osiguranja poljoprivrede, jer je nedopustivo da svega tri odsto individualnih poljoprivrednih proizvođača osigurava useve. Naš predlog je da uslov za bilo kakve državne subvencije u poljoprivredi bude polisa osiguranja. Ipak, najrealnije je da će prva sledeća obavezna polisa biti osiguranje radnika. Usvajanje novog Zakona o osiguranju od povreda na radu, koji će to regulisati, očekuje se već na proleće. Podsetiću samo da osiguranje zaposlenih trenutno zavisi od slobodne volje poslodavca, pa se pravo na naknadu štete uglavnom ostvaruje preko suda. U svakom slučaju, iskustva drugih, razvijenih država, kada govorimo o obaveznim polisama su pozitivna. Čak i tamo kada je obaveznost skinuta posle nekoliko godina, nije opao broj osiguranih jer su ljudi u međuvremenu uvideli sve prednosti osiguranja. To bi i za naše tržište bio fantastičan podsticaj.
Pre godinu i po dana ste pomenuli u intervjuu za časopis: Svet osiguranja, mogućnost ulaska novih kompanija na tržište osiguranja u Srbiji. Ima li prostora za tako nešto?
Proces prilagođavanja standardima i propisima EU obezbediće viši nivo finansijske stabilnosti sektora osiguranja i osiguranika sa jedne strane, dok sa druge može da dovede do ukrupnjavanja tržišta i ulaska novih kompanija koje bi se bavile specifičnim vrstama osiguranja. To su procesi koje treba očekivati. Ali, treba naglasiti i to da razvoj tržišta osiguranja nije povezan sa brojem učesnika na tržištu. I sada ih ima dovoljno za zdravu konkurenciju, ali je bitno da eventualni ulazak novih igrača neće uticati niti na stabilnost tržišta niti na postojeću konkurenciju.
U Srbiji je Udruženje osiguravača počelo sa organizacijom Srpskih dana osiguranja pre tri godine, u Bosni i Hercegovini su se desili prvi Dani prošle godine. U Crnoj Gori se razmišlja takođe o sličnom događaju, dok Hrvatska ima u tom delu višegodišnju tradiciju. Je li ovo neka vrsta “buđenja” osiguravača i kakvi su značaj i uloga takvih događaja?
Skupovi tog tipa su izuzetna prilika da predstavnici države, regulatornih tela i industrije, uz stručnjake iz inostranstva, razmene ideje i iskustva i zajedno pronađu rešenja za razvoj osiguranja. Izuzev Slovenije, sve ostale države sa prostora bivše Jugoslavije imaju slične probleme u ovom sektoru i savetovanja ovog tipa su više nego poželjna. Što se tiče Srpskih dana osiguranja, za kratko vreme su postali najznačajniji skup iz ove oblasti u regionu i jedini u Srbiji, koji je, u tako velikim razmerama, u celini posvećen osiguranju. Konferencija pruža mogućnost da čujemo iskustvo drugih u prilagođavanju tržišta novim pravilima i trendovima, što je od neprocenjivog značaja. Za trenutni stepen razvoja srpske ekonomije i finansijskog tržišta, posebno industrije osiguranja, upoređivanje sa standardima kojima težimo je neophodno, jer samo tako možemo da obezbedimo rast i razvoj. To je najveća korist koju imamo od jednog ovakvog skupa, čiji značaj potvrđuje i ogromno interesovanje predstavnika domaće i međunarodne struke, regulatornih tela i učesnika na tržištu svih država regiona. Korist i prednost jednog takvog skupa uvidele su i kolege iz drugih država koje su posle nas počele da organizuju slične konferencije ili najavljuju da će to uraditi. Što više takvih prilika da se razmene iskustva i modeli u prevazilaženju problema i prilagođavanju novim standardima EU, kojoj svi težimo, to ćemo brže razvijati i sopstveno tržište.
Udruženje osiguravača Srbije će u ovoj godini biti organizator Međunarodne konferencije auto-osiguranja, Skupštine Sistema zelene karte i Godišnje konferencije motornih direktiva EU. Šta to konkretno znači za Srbiju što smo domaćini tih događaja, Udruženje osiguravača Srbije i osiguravajući sektor?
Odluka da mi budemo domaćini konferencije doneta je jednoglasno, uz konstataciju čelnika Sistema zelene karte da je rad Udruženja najbolji primer uspostavljanja i održavanja uspešne i kvalitetne saradnje sa partnerima iz različitih država. Time je našem Udruženju odato specifično priznanje za dosadašnji rad. Inače, tržište Srbije je u samom vrhu po parametrima koji karakterišu poslovanje članica ovog Sistema. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija, uz Švajcarsku, jedina država van evropskog ekonomskog prostora koja je članica tzv. Multilateralnog sistema, što znači da su prava vozača iz Srbije u svemu izjednačena sa onima iz EU. Moram da naglasim i da će Konferencija biti najveći događaj iz oblasti osiguranja u ovoj godini u Evropi jer će pored predstavnika Nacionalnih biroa osiguranja – Biroa zelene karte iz 48 država, okupiti i predstavnike Garantnih fondova, Biroa za naknadu štete i Informacionih centara tih država. Biće to prvi put u istoriji Sistema zelene karte, dugoj sedam decenija, da godišnja konferencija bude organizovana u tom formatu. Inače, Sistem zelene karte predstavlja jednu od najvećih međunarodnih organizacija. Konferencije će biti održana od 3. do 5. juna.
Šta biste još od aktivnosti UOS-a izdvojili u ovoj godini i na čemu će biti fokus? UOS je dosta intezivirao i stručne seminare u prethodnih nekoliko godina, hoće li se nastaviti u tom pravcu?
Udruženje osiguravača je poslednjih godina intenziviralo organizaciju stručnih seminara. Smatramo da je edukacija neophodna na svim nivoima i da samo na taj način možemo da obezbedimo povećanje premije i njenu bolju strukturu, što je svima u interesu. Kroz konstantna savetovanja koja organizujemo za naše članice, na različite teme, pokušavamo da moderne trendove u poslovanju primenimo i kod nas, ali i da zaposlenima u društvima za osiguranje različitog profila predstavljamo nove zakonske propise koji se tiču našeg poslovanja. Nastavili smo sa organizacijom radionica na temu QIS studija koje treba da ukažu na trenutni stepen usklađenosti domaćeg tržišta sa zahtevima direktiva “Solvency II”. Tu su, pored ostalog, radionice o Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za ugovore o osiguranju, koji će se primenjivati od 1. januara sledeće godine, kao i savetovanje o primeni poreskih propisa u oblasti osiguranja. Organizovanjem savetovanja i radionica Udruženje aktivno učestvuje u implementaciji savremenih evropskih tokova poslovanja i promoviše saradnju regulatora tržišta i osiguravača, jer se time dodatno unapređuje tržište. Postoji velika potreba za organizovanjem ovakvih stručnih skupova i Udruženje će nastaviti sa tom praksom, uz edukativnu kampanju “Osiguraj budućnost” kojoj su u fokusu građani koje treba edukovati o osiguranju.
Izvor: Svet Osiguranja
