Izvor: magazin “Svet osiguranja”, Olivera Bojić
Poverenje, sigurnost, spokoj, zaštita, sve to predstavlja reč osiguranje, a od kojih se opasnosti osiguranici u Srbiji najviše štite, pokazuje analiza udela svih polisa u ukupnoj premiji osiguranja.
U podeli osiguranja po vrstama nisu primetne znatnije promene, struktura je gotovo nalik prošlogodišnjoj. Na osnovu podataka Narodne banke Srbije (NBS) za treće tromesečje prošle godine, primetno je da su gotovo jednako porasle premije neživotnih i životnih polisa. I ukupno učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 77,6 odsto, dok je učešće životnih stajalo 22,4 odsto. Premija je povećana oko dva odsto i sveukupno iznosi 80,7 milijardi dinara, pokazuju podaci NBS-a.
Rast premije
Premija neživotnih porasla je 2,2 odsto, povećana su imovinska, osiguranja motornih vozila-kasko i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Kao i osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje nakon pada u prvom tromesečju prošle godine usled pandemije i oporavaka u drugom tromesečju, nastavlja sa rastom u trećem tromesečju. U Izveštaju NBS-a, takođe se navodi da životna osiguranja ostvaruju nepromenjeno učešće u ukupnoj premiji sa 22,4 odsto, uz rast od 2,1 odsto, gotovo identično rastu premije neživota. U ovoj temi majskog broja kao i svake godine tradicionalno analiziramo strukturu portfelja, osim ukupnih rezultata na nivou sektora, takođe, predstavljamo udeo osiguranja po vrstama pojedinačno u osiguravajućim kompanijama.
Nastavlja se rast dobrovoljnog zdravstvenog
Sa najvećim udelom u ukupnoj premiji (33,4 odsto) i dalje je predominantno osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila. Slede, životna osiguranja koja zauzimaju 22,4 odsto tog premijskog paketa. Analiza neživotnih polisa pokazuje da je premija imovinskog osiguranja porasla 7,1 odsto, premija osiguranja motornih vozila-kasko 6,4 odsto. Osiguranje od posledica nezgode, koje obuhvata, između ostalih, i obavezna osiguranja kao što su osiguranje putnika u javnom saobraćaju i osiguranje zaposlenih od povreda na radu i od profesionalnih oboljenja, u trećem tromesečju minule godine, uz pad od osam odsto, kako se navodi u Izveštaju NBS-a, zauzima udeo od samo 2,6 odsto.
Premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja nastavlja značajan rast od 19,5 odsto u trećem tromesečju prošle godine. Rast ove vrste osiguranja, kako se navodi u Izveštaju, prati i povećanje učešća sa 4,7 odsto u trećem tromesečju u 2019. godini na 5,4 odsto u istom periodu 2020. godine.
Uglavnom dobrovoljno zdravstveno osiguranje uplaćuju poslodavci za svoje zaposlene. Pandemija je zauvek promenila mnogo toga kako u načinu razmišljanja pojedinca, tako i u funkcionisanju i poslovanju kompanija. Zaposleni su najveća vrednost svake kompanije, a briga o zdravlju prva na listi prioriteta, zato svi poslodavci treba da se pokažu u društveno odgovornom ponašanju uplaćujući polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
